Tibetanci koriste ove vežbe za isceljenje štitne žlezde – probajte i vi!

Drage moje zvezdice, želim da podelim sa vama ono što bih ja koristila kada bih imala problema sa štitnom žlezdom.

Oni koji me prate, kao i moji klijenti, znaju da ja verujem da je svaka ćelija našeg tela dovoljno inteligentna da može sama sebe da isceli, ukoliko joj damo vreme i prostor, uzdržavajući se od negativnih misli, osećanja i reči.

Ali takođe verujem da u tom procesu možemo da pomognemo svom telu određenim tehnikama koje potiču iz različitih duhovnih tradicija.

Za početak, hajde prvo da vidimo sa čime ovde uopšte imamo posla i da razumemo našu štitnu žlezdu.

Jer razumevanje je prvi korak ka prihvatanju i pružanju ljubavi našem telu — umesto osuđivanja, ljutnje i pitanja: „Zašto se ovo dešava baš meni?“

Šta je štitna žlezda?

Štitna žlezda je mala žlezda u obliku leptira koja se nalazi na prednjoj strani vrata, ispod grkljana i ispred dušnika.

Iako je mala, njen uticaj na organizam je ogroman. Ona proizvodi pre svega hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), koji regulišu brzinu brojnih procesa u telu.

Zanimljivo je da naša štitna žlezda ne proizvodi samo jedan hormon. Ona uglavnom proizvodi T4, dok svega oko 10 do 20 procenata direktno proizvedenih hormona čini T3. Međutim, T3 je biološki aktivniji, a značajan deo T3 nastaje u drugim tkivima pretvaranjem T4 u T3.

Kaže se da je T3 biološki aktivniji od T4, jer T3 direktnije i snažnije deluje na ćelije, dok je T4 više kao neka vrsta „rezervnog“ ili transportnog oblika hormona.

Jednostavno rečeno:

·         T4 = uglavnom se proizvodi u štitnoj žlezdi i cirkuliše kroz krv.

·         T3 = forma koja se mnogo jače vezuje za receptore u ćelijama i pokreće njihovo reagovanje na hormone štitne žlezde.

T4 možemo zamisliti kao oblik hormona koji putuje kroz telo i služi kao svojevrsna rezerva, dok se T4 u tkivima pretvara u T3, koji je aktivniji oblik i koji ćelijama daje signal kako da rade.

Znači, važno je da shvatimo da štitna žlezda nije samo „žlezda u vratu“, već zapravo utiče na rad gotovo celog organizma. Možemo je zamisliti kao jedan od sistema koji određuje „brzinu rada“ organizma.

Na šta utiču hormoni štitne žlezde?

Hormoni štitne žlezde utiču na:

·         metabolizam i potrošnju energije

·         telesnu temperaturu

·         rad srca i krvotok

·         varenje i rad creva

·         funkcionisanje nervnog sistema

·         koncentraciju, pamćenje i raspoloženje

·         mišiće i snagu

·         rast i razvoj

·         kožu, kosu i nokte

·         telesnu težinu

·         reproduktivne funkcije

·         način na koji telo koristi masti, ugljene hidrate i proteine.

Zato poremećaj rada štitne žlezde može da se odrazi na mnogo različitih delova organizma, a ne samo na vrat.

Kako se reguliše rad štitne žlezde?

Ovde je zanimljiv jedan mehanizam koji se naziva hipotalamus–hipofiza–štitna žlezda.

Hipotalamus i hipofiza u mozgu šalju signale štitnoj žlezdi. Hipofiza proizvodi hormon TSH, koji stimuliše štitnu žlezdu da proizvodi T4 i T3.

Zato se prilikom ispitivanja funkcije štitne žlezde često proveravaju TSH i FT4, a zavisno od situacije i FT3, antitela i drugi parametri.

Šta se dešava kada štitna žlezda radi usporeno?

Kada proizvodi premalo hormona, govorimo o hipotireozi.

Mogu se javiti:

·         umor i nedostatak energije

·         osećaj hladnoće

·         usporenost

·         suvlja koža

·         opadanje ili proređivanje kose

·         zatvor

·         povećanje telesne težine ili teže gubljenje kilograma

·         usporen puls

·         problemi sa koncentracijom i raspoloženjem.

Ali simptomi nisu isti kod svih ljudi.

A kada radi previše?

Suprotno tome, kod hipertireoze štitna žlezda proizvodi previše hormona.

Tada se mogu javiti:

·         ubrzan rad srca

·         nervoza i nemir

·         pojačano znojenje

·         osećaj vrućine

·         drhtanje

·         gubitak telesne težine

·         problemi sa spavanjem

·         češće pražnjenje creva

·         slabost mišića.

Jedan od poznatih uzroka hipertireoze je Grejvsova bolest, dok je jedan od najčešćih uzroka hipotireoze autoimuno oboljenje Hašimotov tireoiditis.

Štitna žlezda i jod

Štitna žlezda koristi jod za proizvodnju svojih hormona. Ali to ne znači da je više joda uvek bolje.

I nedostatak i prekomeran unos joda mogu biti problem, pa nije dobro samostalno uzimati velike doze joda sa idejom da će se tako „popraviti“ štitna žlezda.

A šta je sa stresom?

Štitna žlezda je deo šireg endokrinog sistema, koji je tesno povezan sa nervnim sistemom i mehanizmima odgovora na stres.

Hronični stres, nedostatak sna, loša ishrana i opšte fizičko opterećenje mogu uticati na naše celokupno funkcionisanje i na to kako se osećamo.

Tibetanske vežbe

U tradicionalnim tibetanskim i drugim telesnim praksama postoje vežbe koje se povezuju sa područjem vrata, disanjem, cirkulacijom i opštom ravnotežom organizma. U nastavku ću vam pokazati set tibetanskih vežbi koje možete praktikovati kao deo svoje svakodnevne brige o telu i podrške dobrom funkcionisanju organizma.

Ove vežbe ne treba da zamene medicinsku dijagnozu ili terapiju, naročito ako već imate dijagnostikovan poremećaj štitne žlezde. Njihova svrha je da budu deo jednog šireg pristupa brizi o sebi.

Mogu, i poželjno je, da ih svi radimo, bar s vremena na vreme, radi očuvanja našeg sveukupnog zdravlja.

I pre opisa vežbe želim da vam kažem nešto sa čime se često susrećem kod mojih klijenata, a to je rečenica:

„Jao, ja ni u čemu nisam konstantna. Isplaniram, a onda ne radim redovno.“

Ne opterećujte se. Poželjno je da radite redovno, jednom dnevno, po mogućstvu u isto vreme svaki dan, ali ne opterećujte se time jer vam to onda stvara otpor.

Recite sebi: „Probaću da održim ritam, a ako preskočim neki dan, nema veze, nastaviću sledeći dan.“

Osuđivanje i kritikovanje sebe ničemu ne pomaže. Budite nežni prema sebi, to je uvek najbolji lek.

Vežba se može raditi u sedećem ili stojećem položaju i sastoji se od nekoliko delova. Ona osigurava povećani dotok krvi u obolelo mesto. Zahvaljujući tome, štitna žlezda se pročišćava.

Kao i kod drugih tibetanskih vežbi, važna je i psihološka komponenta vežbe. Vežbu radite s ljubavlju prema svom organizmu i oboleloj štitnoj žlezdi.

1.

Istrljajte dlanove jedan od drugog, da se dobro zagreju. Tople dlanove stavite nežno na štitnu žlezdu i držite ih tako desetak sekundi.

2.

Tri puta uzastopno progutajte pljuvačku ili popijte tri gutljaja vode.

3.

Izdahnite vazduh. Dok izdišete, savijte glavu unapred i što jače priljubite bradu uz grudi. Držite tako bradu par sekundi bez disanja.

Kad počnete udisati vazduh, dižite bradu prema gore i zabacite glavu unazad. Zategnite vrat što više. Donju usnu podignite da pređe preko gornje. Ovo radite dok udišete.

U ovom položaju zadržite nekoliko sekundi glavu. Kad počnete izdisati vazduh, ponovo spustite glavu i priljubite bradu uz grudi.

4.

Dok vam je brada na grudima, polako okrećite glavu nalevo, pa nadesno, ne odvajajući bradu od grudi, tako da pritiskate grudi bočnim stranama brade.

Na ovaj način radite odličnu masažu štitne žlezde.

5.

Ponovo radite kao kod tačaka 1, 2, 3 i 4. Glava se podiže sa udahom vazduha i spušta s izdahom. I tako u krug, deset puta.

Eto, jednostavno, a korisno.

Probajte i učite da ne budete lenji „za sebe“, što većina nas radi.

A evo i vitamina koji su neophodni za uravnotezen rad stitne zlezde: B6, B2, B1, B3, B5. I da dodam, nije isto uzimati jednu tabletu u smislu “kompleks vitamina B” i svako od ovoh vitamina posebno, jer su doze razlicite.

I naravno, sijajte kao zvezda, jer ste vi zvezda svog života!