Life User Manual

Sunday, October 10, 2021

Afirmacije dok spavate za novac, uspeh i prosperitet

San i mozdani talasi

Evo sta kaze wikipedia o spavanju i snu:

Spavanje je prirodno, periodično i fiziološki reverzibilno stanje umanjene budnosti, koje karakterišu smanjena percepcija i reagovanje na spoljašnje draži. Ono je praćeno kompleksnim bihevioralnim (hrkanje, mrmljanje, okretanje u krevetu itd.) i biološkim procesima (izmena srčane frekvencije, disanja, lučenja hormona itd.). Može se definisati i kao nesvesno stanje iz koga se osoba može probuditi senzornim ili drugim dražima, i u tom smislu se razlikuje od kome, koja je takođe nesvesno stanje, ali se iz nje na ovaj način ne može probuditi.

San je veoma bitan za život. Unutrašnji sat smešten u suprahijazmaskim jezgrima hipotalamusa odgovoran je za njegovo javljanje u pravilnim intervalima. San obuhvata 2 faze:

laki san, od oko 90 minuta (koji se i sam sastoji iz 4 stadijma), kada je moždana aktivnost slabog intenziteta;
duboki san, od oko 20 minuta, koji se karakteriše brzim pokretima očiju, za koje vreme se emituje većina snova.

Obe vrste sna se ponavljaju se 4-5 puta tokom noći i ispoljavaju se karakterističnim električnim promenama na elektroencafologramu. Funkcija snova je još uvek nedovoljno poznata, ali bi stanje dubokg sna moglo imati važnu ulogu u procesu učenja i pamćenja.

Vrste moždanih talasa

Gama talasi - 30 do 80 Hz

Postoje i gama-talasi, frekvencije od 30 do 80 Hz, koji su povezani sa višim mentalnim funkcijama, objedinjavanjem informacija iz različitih delova mozga u smisaone celine, povećanom koncentracijom i budnošću. Osim u budnom stanju, javljaju se i tokom REM spavanja.

Beta talasi - 14 do 30 Hz

Kada ljudi usmere pažnju na neki spoljni objekat ili intenzivno razmišljaju, alfa-talase zamenjuju asinhroni beta-talasi, koji imaju manju amplitudu i veću frekvenciju od preko 14 do 30 Hz. Oni su povezani sa povećanom pažnjom i budnošću, a ne sa percepcijom. Na primer, ako otvorimo oči u potpunom mraku i pokušamo nešto da vidimo, dolazi do generisanja beta-talasa, iako ništa ne opažamo. Registruju se uglavnom sa temenog i čeonog režnja prilikom njihove aktivnosti.

Afla talasi - 8 do 13 Hz

Najzastupljeniji talasi u budne, opuštene osobe sa zatvorenim očima su alfa-talasi, frekvencije od 8 do 13 Hz i voltaže od oko 50 mikrovolti. Ovi talasi su povezani sa smanjenim nivoom pažnje i kada se oni generišu osoba obično opisuje da se oseća opušteno i srećno, a najčešće se registruju sa potiljačnog (okcipitalnog), a zatim sa čeonog (frontalnog) i temenog (parijetalnog) režnja.

Teta talasi- 4 do 7 Hz

Prilikom spavanja se EEG zapis značajno menja. Kako postajemo pospani, smanjuje se amplituda i frekvencija alfa-talasa, a tokom samog spavanja dolazi do generisanja teta (od 4 do 7 Hz) i delta-talasa (manje od 3,5 Hz), koji imaju veću amplitudu i manju frekvenciju. Teta-talasi se registruju u temenom i slepoočnom (temporalnom) režnju kod dece, ali su kod pojedinih odraslih osoba prisutni tokom emocionalnog stresa, posebno razočaranja i frustracije.

Delta talasi - manje od 3,5 Hz

Delta-talasi često imaju dva do četiri puta veću amplitudu od drugih moždanih talasa, a javljaju se samo u dubokom spavanju i organskim bolestima mozga. Kod novorođenčadi su prisutni i u budnom stanju, ali s vremenom iščezavaju. EEG promene tokom spavanja su praćene promenama položaja tela, praga za reagovanje na spoljašnje draži, lakoćom buđenja i brojem pokreta tela.

Y moždani talasi - manje od 0.5 Hz

Najsporiji moždani talasi uočeni su kod veoma naprednih meditanata. Njihova frekvencija je manja od 0.5 Hz. Oni su osnova za više moždane funkcije.
Zbog sporosti ovih talasa teško ih je detektovati i izmeriti tako da se o njima veoma malo zna. Javljaju se u veoma dubokim i naprednim stanjima joge i meditacije, u ekstatičkim stanjima svesti, u duhovnim i vantelesnim mističnim iskustvima.
Dosadašnja istraživanja su pokazala da se ne može predvideti kada će se ti talasi pojaviti.